Храм Св. Цара Константина и Царице Јелене

Добро нам дошли!

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
Home Свештенство Свештеници о. Милан Крстић

о. Милан Крстић

Ел. пошта Штампа ПДФ

Прва парохија:

Протојереј-ставрофор

о. Милан М. Крстић

старешина храма

(061) 223-0505

Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Отац Милан син Миливоја и Марице Крстић, је рођен 15.Марта 1960. године у Јагодини, а одрастао у свом селу Секуричу, срез левачки, где је похађао и основну школу. Године 1976. је уписао богословију ”Св.Ћирила и Методија” у Призрену. По благослову Епископа, 17.Септембра 1988.год.се венчава у храму Св.Саве на Врачару са будућом супругом Савом. Исте године, 24. Децембра бива рукоположен у манастиру Жича од стране Епископа жичког Г.Стефана, у чин ђакона, а сутра-дан од Епископа сремског Г. Василија у чин јереја. Након рукоположења и праксе у манастиру Јошаница код Јагодине, надлежни Епископ, епархије шумадијске, Г. Др.Сава, упућује га 7.Јануара 1989.год. на парохију у село Жупањевац, намесништво левачко. Касније, 3.Јула 1990.год. по молби бива премештен на парохију велико-крушевичку, код Рековца, у истом намесништву. Након проведене 2 године на тој парохији одлази у Америку, где у New York-у,  4 месеца опслужује једну парохију, а 16.Јануара 1993.год. бива званично постављен од стране Митрополита новограчаничког Г.Иринеја, на парохију Св.Ђорђа у Clearwater-у, Флорида. Године 1998. 1.Марта бива унапређен од стране администратора митрополије новограчаничке Епископа Г.Саве (Јурића) у протонамесника у знак признања за уложени рад и труд на парохији. Приликом освећења новог Храма, 12.Марта 2005.год. Митрополит црногорско-приморски Г.Амфилохије га одликује чином протојереја. По молби, 12. Марта 2006. године бива премештен на парохију Св.Димитрија у Windsor-у, Канада. Надлежни епископ Г.Лонгин му 2008. године, додељује право ношења напрсног крста. Желећи да му се деца васпитавају под српским небом, 29.Јула 2008.године се сели из Канаде у Отаџбину, и одмах по доласку у Ниш, Њ.Преосвештенство епископ нишки Г.Иринеј, га 1.Августа поставља на 1.парохију при храму Св.Цара Константина и Јелене, а 14.фебруара 2009.године га актом поставља на дужност старешине Храма.

Има три ћерке: Анастасију, Јефимију и Теодору.

Доласком на Флориду затиче 15-20 фамилија, и одмах почиње са потрагом за новим породицама. Шаље писма и обавештења о догађајима и плановима код цркве на све адресе које је прикупио. У међувремену рат у отаџбини хвата маха, те он дочекује расељене, налази им послове, станове, намештај, средства за живот која у почетку немају, и помаже око свега што је новопридошлима потребно. Прикупља помоћ за народ у Босни. Организује црквену школу, помаже да заживи фолклор и фудбалски клуб, започиње српски радио који и води наредних 10 година, ‘98. оснива веб сајт, у време бомбардовања Србије организује и  води свих 78 дана протесте, организује социјални и верски живот који се сав одвија у цркви и око цркве. У једном периоду крштава групе младих који су то пропустили да ураде раније. Покреће “недељни лист” који излази на српском са делимично енглеским текстом и на руском (због двадесетак руских фамилија које су пришле  српској цркви). Такође издаје и  месечник “парохијски глас” и полугодишњи часопис “православац”. Оснива библиотеку са српским књигама од преко 1500 наслова. Набавља од града 40 компјутера како би компјутерски описменио заинтересоване парохијане. Са парохијанима започиње градњу Храма, покреће разне акције како би се створила средства те га и завршавају 2005.год. Одласком 2006.год. са парохије оставља сређен верски и социјални живот и око 360 активних фамилија.

Преласком у Канаду, организује црквени  хор, српску школу која  почиње да ради при државној школи, окупља фамилије које су се удаљиле од цркве или јој никад нису ни пришле, те за две и по године, парохија се увећава три пута. Покреће веб сајт, недељни билтен, и годишњи часопис. У међувремену покреће  акцију преуређења и осликавања храма, прави нацрте и предрачуне, те за кратко време сакупља и трећину новца за тај рад. По његовим одласку, свештеник који долази на ту парохију наставља и завршава започету идеју.

 

 

УЛИЦЕ У ПАРОХИЈИ:

Благоја Паровића, Булевар Немањића (од 17  – 33), Бранка Крсмановића (од 3  – 27  и од  2 – 20).

Последње ажурирано среда, 28 децембар 2011 11:30